Psihoterapija

Geštalt psihoterapija - SPEKTRUM

Geštalt psihoterapija

Geštalt psihoterapija je nastala pod uticajem psihoanalize, geštalt psihologije, organizmičke teorije, Levinove teorije polja,
Saznajte više...

Integrativna dečija psihoterapija - SPEKTRUM

Integrativna dečija psihoterapija

Integrativna dečija psihoterapija je skup metoda i tehnika koje se koriste u terapijskom radu sa decom. Pomoću različitih vrsta igre,  
Saznajte više...

Integrativna psihoterapija - SPEKTRUM

Integrativna psihoterapija

Integrativna psihoterapija podrazumeva uklapanje više terapijskih modaliteta u jedan zajednički teorijski okvir.
Saznajte više...

Psihodrama - SPEKTRUM

Psihodrama

Psihodrama je modalitet grupne psihoterapije. Ona je humanistička u svojoj teorijskoj osnovi, što podrazumeva da se ljudi ne posmatraju kao pacijenti
Saznajte više...

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) je nov integrativni psihoterapijski pravac nastao 1950. godine. Primenjiv je u individualnom i u grupnom radu.
Saznajte više...

Sistemska porodična terapija - SPEKTRUM

Sistemska porodična terapija

Porodična psihoterapija je terapijski model koji obuhvata rad sa pojedincem, partnerima i porodicom. Ono što je razlikuje od ostalih je sistemski pristup pojedincu i porodici.
Saznajte više...

Transakciona analiza - SPEKTRUM

Transakciona analiza

Transakciona analiza (skraćeno TA) je teorija ličnosti i komunikacije kao i psihoterapijski pravac usmeren ka ličnom razvoju i promeni. 
Saznajte više...

DBT

Dijalektička bihejvioralna terapija

Dijalektička bihejvioralna terapija, skraćeno DBT, je integrativni i sistemski pristup, pripada trećem talasu 
Saznajte više...

Telesna psihodrama - SPEKTRUM

Telesna psihodrama

Telesna psihodrama je integracija psihodrame sa tehnikama telesne psihoterapije koju je razvila i donela u Srbiju Susan Aaron (Kanada).
Saznajte više...

Geštalt psihoterapija

Geštalt psihoterapija

Geštalt psihoterapija je nastala pod uticajem psihoanalize, geštalt psihologije, organizmičke teorije, Levinove teorije polja, Buberove filozofije i filozofije Istoka; ona je humanistička, holistička, fenomenološko-egzistencijalistička, dijaloška i procesno orijentisana. Podrazumeva eklektičan i neinterpretativan pristup koji kroz dijaloški odnos, kontakt i svesnost, omogućava uvid, tj. oslobađanje i korišćenje ličnih potencijala. Cilj terapije je povećanje uvida o sebi i drugima i postizanje autentičnosti i odgovornosti. Čovek bira (kao odgovorno biće) ličnu egzistenciju na smislen način; zna šta radi, kako to radi i da ima alternativu (bira da bude takav kakav jeste). Terapeut balansira podršku i frustraciju održavajući ja-ti odnos u sada-i-ovde, ali ne „rešavajući“ klijentov problem (ne nudeći „savete“), čime se razvijaju unutrašnji izvori rešavanja ličnih problema.

Tokom terapije se prednost daje procesu (spram sadržaja); akcenat je na iskustvu (šta i kako) i direktnom doživljavanju, umesto na interpretaciji (zašto) i apstraktnom razgovoru o situaciji, pa je važno da je terapeut transparentan, autentičan i kongruentan. Seanse su strukturirane interakcijom terapeuta i klijenta, a mogućnosti eksperimentisanja uključuju brojne kreativne tehnike - igranje uloga (nedovršeni poslovi, osobine, polarnosti, odnosi...), dijalog, direktnu ekspresiju, naglašavanje, ja-rečenice, kontinuitet svesnosti, rad na telu/glasu/pokretima, metafore, vođene fantazije, bajke, snove, crteže itd.

Integrativna dečija psihoterapija

Integrativna dečija psihoterapija

Integrativna dečija psihoterapija je skup metoda i tehnika koje se koriste u terapijskom radu sa decom. Pomoću različitih vrsta igre, koja je deci najviše svojstvena aktivnost, terapeut ostvaruje kontakt sa detetom, pokreće dečije potencijale i osnažuje detetove kompetencije. Postoje različite tehnike koje omogućavaju detetu da spontano i u bezbednom okruženju ispolji svoje emocije, iznese svoje konflikte i na simboličkom nivou, uspe da dođe do rešenja koje u realnosti dovodi do promene ponašanja.

U dečijoj psihodrami dete je slobodno da u „kao da svetu“, kroz akciju, „odglumi“ svoj problem i uz pomoć terapeuta i grupe dodje do adekvatnog rešenja. Deca su režiseri i akteri, sama dodeljuju uloge terapeutima, maskiraju se i organizuju igru i kroz igru isprobavaju moguća rešenja.

U terapiji igrom dete je u prilici da putem igračaka koje predstavljaju umanjene modele ljudi, životinja, biljaka i predmeta, predstavi svoj svet i prikaže svoje teškoće i sve ono čime je zaokupljeno. Od teškoća i preplavljujućih osećanja u realnom svetu deca se mogu osloboditi ponavljanjem onoga što je predstavljeno u igri putem figurica i igračaka –modela.

Winnnicot-ove škrabalice omogućavaju detetu da putem jednostavnog crteža koji naizmenično crtaju terapeut i dete uspostavi dijalog sa terapeutom i otkrije traumatični doživljaj i da ga prevaziđe.

Pored navedenih koriste se i druge tehnike rada kao što je individualno savetovanje sa elementima psihodrame i vođena imaginacija.

Integrativna dečija psihoterapija se realizuje sa jednim terapeutom ukoliko je u pitanju individualni rad sa detetom, ili sa terapeutskim parom, ukoliko se radi sa grupom dece. Može se raditi samo i isključivo uz pristanak roditelja ili staratelja. Sa roditeljem terapeut obavlja razgovor pre samog psihoterapijskog procesa kada saznaje o detetu i njegovim okolnostima od roditelja i kada se sa roditeljem i detetom sklapa psihoterapijski ugovor. Rad terapeuta sa detetom odvija se bez prisustva roditelja. Posle isteka trajanja terapijskog ciklusa roditelju terapeut pruža povratnu informaciju o detetu.

Integrativna dečija psihoterapija primenjiva je kod dece na uzrastu od pet ili šest godina pa sve do adolescencije, do 18 godine.

Integrativna psihoterapija

Integrativna psihoterapija

Integrativna psihoterapija podrazumeva uklapanje više terapijskih modaliteta u jedan zajednički teorijski okvir. Postoji više škola integrativne psihoterapije, ali ova koju praktikujemo ovde obuhvata elemente geštalt, sistemske porodične i telesne psihoterapije. Samim tim, pogodna je za prilagođavanje potrebama različitih klijenata sa kojima terapeut radi. To nas upravo dovodi do jedne od glavnih karakteristika ovog modaliteta, a to je način na koji integrativni terapeut posmatra klijenta. Klijent nije svrstan u šablon, nego je percipiran kao jedinstvena individua. Terapeut upoznaje klijenta i njegovu problematiku kroz terapijski proces i na osnovu toga bira i usklađuje tehnike integrativne psihoterapije koje su adekvatne za osobu koja sedi preko puta. Tehnike su raznolike, od razgovora, tehnika „prazne stolice“, analize snova, vođene fantazije i analize osećanja i doživljaja klijenta u samom terapijskom prostoru „ovde i sada“ do vežbi disanja.

Integrativna psihoterapija, dozvoljava kreativnost u radu i kombinaciju tehnika, u zavisnosti od onoga šta osobi preko puta terapeuta u datom trenutku odgovara. Tokom naše ko-kreacije u terapijskom procesu, integrativni psihoterapeut podržava i prihvata klijente dok oni prolaze kroz razne procese i usklađivanje misaonih, emocionalnih i telesnih procesa sve do željene promene. 

Psihodrama

Psihodrama

Psihodrama je modalitet grupne psihoterapije. Ona je humanistička u svojoj teorijskoj osnovi, što podrazumeva da se ljudi ne posmatraju kao pacijenti koji imaju poremećaje i simptome koje treba „popraviti“, već da je svaka osoba jedinstvena i različita. Cilj terapije je omogućiti osobi da što kvalitetnije ostvari svoje kapacitete. Psihodrama koristi dramu kao veoma plastičnu i kreativnu tehniku za istraživanje ličnosti i njenog socijalnog okruženja, gde se uz pomoć drugih članova grupe rekonstruišu različite situacije iz života, snova i mašte i u sigurnom prostoru terapijske grupe, princip OVDE I SADA, istražuju iskustva i kreativno rešavaju problemi. Psihodrama je vrlo fleksibilna i osim drame, koriste se i druge art tehnike (muzika, crtanje, telesna terapija ...) i raznovrsni materijali kao što su marame ili rekviziti.


Individualna psihodrama se odnosi na rad jednog terapeuta sa jednim klijentom. Počiva na istim osnovama kao i grupna psihodrama, ali se umesto drugih članova grupe koriste različiti predmeti (kamenčići, marame, prazne stolice). Klijent uz pomoć terapeuta prilazi svom problemu na drugačiji način. Terapeut ga u tom procesu vodi kroz crtež, igru uloga, pričanje priče, vođenu fantaziju, simboličko predstavljanje problema ili situacija. Na individualnoj psihodrami klijent često „ulazi“ u uloge drugih ljudi, stvarnih i nestvarnih bića ili nekih delova svoje ličnosti (dete, roditelj, idealno ja, ...) i iz te uloge pristupa određenoj situaciji kao da se to dešava u tom datom momentu.

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) 

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija


Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) je nov integrativni psihoterapijski pravac nastao 1950. godine. Primenjiv je u individualnom i u grupnom radu. Zasniva se na tvrdnji koju je formulisao grčki filozof Epiktet "Ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaaja". Iz toga sledi da nas ne čine srećnim, uznemirenim ili zabrinutim situacije koje nam se dešavaju u svakodnevnom životu nego način na koji posmatramo te situacije. Pravac koji stavlja naglasak na ulogu mišljenja. Naš način razmišljanja utiče na to kako se osećamo i kako se ponašamo.

Terapeut kroz edukativni pristup aktivno usmerava klijenta u terapijskom radu. Pomaže klijentu da prepozna načine razmišljanja koji ga remete u svakodnevnom funkcionisanju.Terapija je strukturirana, aktivna i direktivna usmerena na sagledavanje mogućih rešenja, na akciju i na praktične korake koje osoba treba da preduzme kako bi ostvarila željeni cilj. Klijent se uči emocionalnoj odgovornosti, tj. uviđa i prihvata da je on taj od koga, u datim okolnostima, u datom trenutku, zavisi kako će se osećati i kako će postupati. Ističe se da je on taj koji „sada i ovde“ može da napravi promenu tako što će promeniti svoj način razmišljanja. REBT se veoma uspešno primenjuje u radu sa klijentima koji žele da razviju svoje lične potencijale i tako poboljšaju svoje svakodnevno funkcionisanje. Takođe je terapija izbora u tretiranju mnogih psiholoških poremećaja kao što su: anksioznost, napadi panike, fobije, depresivna stanja, seksualne disfunkcije, poremećaji ponašanja…

Sistemska porodična terapija

Sistemska porodična terapija

Porodica kao takva je najrasprotranjeniji oblik ljudskog udruživanja. Ona je skup individua koje čine jednu celinu. Prolazi kroz različite životne cikluse, menja se i prilagođava.

Porodična psihoterapija je terapijski model koji obuhvata rad sa pojedincem, partnerima i porodicom. Ono što je razlikuje od ostalih je sistemski pristup pojedincu i porodici. Sistemska porodična psihoterapija porodicu posmatra kao celinu.

Promena kod jednog člana porodice utiče na ostale članove, a samim tim dolazi do promene u celom porodičnom sistemu. Porodična terapija ne smatra da je pojedinac problem ili da je problem u pojedincu, već u odnosima, relacijma i interakcijama koje ostvaruje u porodici. Stoga, ciljevi porodične terpije su promene u sistemu porodičnog funkcionisanja.

Kao terapijski metod porodična terapija se primenjuje u sledećim situacijama:

• kada postoji identifikovani pacijent, nosilac simptoma psihijatrijskog poremećaja u užem smislu, psihotični poremećaj, poremećaj ponašanja, psihosomatski poremećaj, bolest zavisnosti;
•  u slučajevima gde postoji razvojna i/ili nerazvojna kriza (adolescentska kriza, psihosomatska reagovanja, depresivna reagovanja odraslih, roditelja u periodu kada se mladi odvajaju od njih) i nerazvojna, voljna i nevoljna, kriza (teško oboleo član porodice, rođenje i podizanje deteta sa smetnjama u razoju, nasilničko ponašanje);
•  kada postoji potreba za razjašnjavanjem i rešavanjem strukturalnih odnosa i problema u porodici;
•  kada dolazi do razdvajanja i javljanja separacionih problema (blizanci, otac-dete, razvod)
•  Tamo gde je očigledan nedostatak bliskosti i u porodicama gde postoje teškoće u komuniciranju (najčešći sadržaj bračne terapije).
Na terapijsku seansu može doći cela porodica a može i samo jedna osoba, obično ona koja je prepoznala problem. Seanse obično traju 90 minuta kada je više članova uključeno u terapijski proces. Sistemska porodična terapija daje dobre rezultate i kod parova a samim tim poboljšava njihovo funkcionisanje.

Transakciona analiza

Transakciona analiza

Transakciona analiza (skraćeno TA) je teorija ličnosti i komunikacije kao i psihoterapijski pravac usmeren ka ličnom razvoju i promeni. Njen tvorac je Erik Bern, autor više knjiga među kojima su najpoznatije „Koju igru igraš“, „Sex u ljubavi“ i „Šta kažeš posle zdravo“.

Kao psihoterapijski metod, ima široko područje primene – u radu sa pojedincima, parovima, porodicama i grupama. TA je veoma popularna jer su njeni koncepti lako razumljivi i usmereni su ka aktuelnim događajima pojedinca. Korisna je za tretiranje svih vrsta psihičkih poremećaja, ka o i za sve one koji imaju problem u komunikaciji i interakciji sa drugima, koji žele da poboljšaju odnose sa ljudima u svom okruženju ili pak žele da bolje razumeju sebe i da pri tome porade na ličnom rastu i razvoju.

TA ljudima omogućuje da na jasan način počnu da razumeju strukturu i funkciju svoje i ličnosti drugih ljudi; da nauče kako da šalju i primaju jasne poruke sebi i drugima; sticanje uvida u rane odluke koje su usvojili a na kojima počivaju sadašnji životni izbori; menjanje neželjenih načina reagovanja i izlaženje iz Igara koje igraju sa sobom i drugima; otkrivanje načina na koji sabotiraju sopstvene ciljeve; otkrivanje sopstvene nesvesne motivacije; razumevanje veze između misli, osećanja i ponašanja; shvatanje svrhe emocija i razumevanje emocionalnih reakcija i donošenje odluke o promeni na način da ona bude izvodljiva i dostižna.

Dijalektička bihejvioralna terapija

Dijalektička bihejvioralna terapija

Dijalektička bihejvioralna terapija, skraćeno DBT, je integrativni i sistemski pristup, pripada trećem talasu kognitivno bihejvioralne terapije.

DBT je usmeren na podučavanje klijenata novim veštinama u četiri životnih oblasti.

Prva je, majndfulnes štu u prevodu znači svesnost, kojim tehnikama se povećava sposobnost osobe da bude prisutan u sadašnjem trenutku, bez procenjivanja i osuđivanja, već prihvatanja onoga što trenutno opaža.

Druga oblast nazvana je tolerancijom na uznemirenost i ona je usmerena ka povećanju tolerancije negativnih osećanja umesto da klijenti koriste izbegavajuća ponašanja (kao što je zloupotreba raznih supstanci, prejedanje, kockanje i dr.).

Treća oblast veština se odnosi na emotivno opismenjavanje, jer kroz ovu obuku klijenti uče o osećanjima, njihovoj prirodi i njihovom zdravom ispoljavanju. Poslednja, četvrta oblast je učenje međuljudskih veština koja pomažu osobu da komunicira sa drugima na asertivan način, održi samopoštovanje i jača svoje zdrave odnose sa drugim ljudima. DBT je razvila Marsha Linehan tokom 80-ih sa namerom da pomaže osobama sa dijagnozom graničnog poremećaja ličnosti. Istraživanja su pokazala da je ovaj pristup uspešan i u tretmanu ljudi sa depresijom, poremećajima ishrane, bipolarnim poremećajem, post traumatskim stresnim sindromom, i zloupotrebom supstanci. Ove osnovne veštine koje se podučavaju kroz DBT povećaju kapacitet svih ljudi na nivou unutrašnjih emotivnih i misaonih procesa, kao i spoljašnjih međuljudskih odnosa radi postizanja većeg stepena psihološke zrelosti. Filozofija koja stoji u osnovi je dijalektika odnosno održavanje balansa između očigledno suprotstavljenih perspektiva kojima su ljudi često skloni usled crno-belo razmišljanja. Dijalektika u srži DBT-a je prihvatanje i promena.

Tretman koji je originalno koncipiran u okviru DBT-a sastoji se od individualne ili grupne psihoterapije i grupe za razvoj gore pomenutih veština. Psihoterapija paralelno se odvija sa obukama veština jer ona pomaže osobi da implementira veštine u svoj svakodnevni život, razrešava prepreke koje se javljaju u toku tretmana i održava motivaciju klijenta da istraje u njemu. Tako da DBT tretman po pravilu se sastoji od nedeljno dva tretmana: psihoterapije (u grupi ili individualno) i obuke veština. Ovaj tretman traje u ciklusu od godinu dana. 

Telesna psihodrama

Telesna psihodrama - SPEKTRUM

Telesna psihodrama je integracija psihodrame sa tehnikama telesne psihoterapije koju je razvila i donela u Srbiju Susan Aaron (Kanada).

Telesna komponenta prema S. Aaron proističe iz istočnjačkih učenja shiatsua i Reikia. Koristi se siguran dodir uz vođenje računa o pristanku i osećanju komfornosti klijenta za dodir, kao i određene akupresurne tačke na glavnim meridijanima kako bi se intenzivirao efekat emocionalne katarze i otklonila blokada na energetskom nivou.


Psihodrama kao grupna psihoterapijska forma igra važnu ulogu jer se kroz akcione tehnike oslobađa i integriše blokirana spontanost kao posledica traumatskih iskustava. Poruke tela su od ključne važnosti koje se javljaju u vidu bolova, utrnulosti i/ili bolesti. One pokazuju poreklo i sadržaj njihovog nastanka i omogućavaju da se događaji odigravaju u granicama osećanja sigurnosti bez retraumatizacije, da dođe do emocionalne katarze, a zatim i do korektivnog iskustva što dovodi do osećanja olakšanja. U toku rada koristi se posebna oprema za ispoljavanje osećanja tuge, straha i ljutnje. Ona je dizajnirana tako da osigurava telesnu bezbednost i efikasnost tokom ekspresije ovih osećanja. Najčešće se telesna psihodrama koristi u okviru radionica uz zahtev da učesnici budu nakon toga uključeni u individualni ili grupni psihoterapijski proces kako bi se integrisalo iskustvo sa radionice. Po potrebi se vrši i procena učesnika pre učešća na radionici.

Telesna psihodramska radionica i grupa je vođena od strane više psihoterapeuta ili jednog psihoterapeuta i obučenih asistenata. Time se dobija siguran psihološki prostor i postiže se da svi učesnici dobiju adekvatnu podršku i brigu tokom celokupnog rada.

© Copyright 2019 Centar za lični razvoj SPEKTRUM - Subotica - All Rights Reserved | Design by: InfoText Infotext