Početkom oktobra u Beogradu je održana uvodna edukativno-iskustvena radionica telesne psihodrame (PSYCHODRAMATIC BODYWORK®) u saradnji Oksfordske škole psihodrame i integrativne psihoterapije (OSPIP) i Centra za lični razvoj Spektrum.
Voditelji radionice bili su psihodramski psihoterapeuti:
Piter Hauart (Peter Hawort),
Sonja Savić,
Jelena Milić Jerković,
Karolina Vereš i
Lucija Jelić,
koji su završili edukaciju iz telesne psihodrame po učenju Susan Aaron.
Psihodrama je priča jedne osobe, protagoniste. Međutim, kada u rad integrišemo svesno zaboravljene uspomene tela i otvorimo blokade potisnutih osećanja, rad jedne osobe se pretvori u povezivanje i uzajamno lečenje trauma u svima nama. Lečimo transgeneracijske rane, bez obzira koji jezik govorimo i gde smo rođeni. Prepoznajemo se bez reči, jer su osećanja univerzalni jezik.
Učesnici su sva tri dana trajanja edukacije proveli osluškujući, razvijajući i ispoljavajući svoje emocije. Uvodni nivo trening radionice bio je koncipiran tako da polaznicima pruži bazično znanje o odnosu između tela i tri urođena osećanja - ljutnji, strahu i tugi. Pored razumevanja emocija polaznici su stekli i iskustvo u tkz. “emocionalnim pražnjenjima” u radu sa navedenim osećanjima. Preduslov za ovakav emotivni katarzičan način rada je osećanje sigurnosti i poverenja, što se gradilo kroz akcionu sociomentriju i podršku kroz primenu “sigurnog dodira”.
Na kraju radionice, imali su prilike i da iskuse integraciju rada sa telom na psihodramski način. Najveći utisak na polaznike ostavio je stepen međusobne povezanosti, podsticanje autentičnosti i podrške na senzitivnom putu lečenja.
Radionica je izazvala regionalno interesovanje, tako da je planirano da se tokom marta 2019. godine organizuje još jedan uvodni nivo trening radionice. Osim uvodnog nivoa u planu je organizovanje i edukacije srednjeg nivoa.
"Bila jedna mala grupa koja je istrajavala u tihom širenju starih načina izražavanja tuge, ljutnje i straha. Sanjali su o tome da će jednog dana ljudi ponovo biti laka srca, puni energije i oslobođeni od straha." (Susan Aaron)
Učesnici su sva tri dana trajanja edukacije proveli osluškujući, razvijajući i ispoljavajući svoje emocije. Uvodni nivo trening radionice bio je koncipiran tako da polaznicima pruži bazično znanje o odnosu između tela i tri urođena osećanja - ljutnji, strahu i tugi. Pored razumevanja emocija polaznici su stekli i iskustvo u tkz. “emocionalnim pražnjenjima” u radu sa navedenim osećanjima. Preduslov za ovakav emotivni katarzičan način rada je osećanje sigurnosti i poverenja, što se gradilo kroz akcionu sociomentriju i podršku kroz primenu “sigurnog dodira”.
Na kraju radionice, imali su prilike i da iskuse integraciju rada sa telom na psihodramski način. Najveći utisak na polaznike ostavio je stepen međusobne povezanosti, podsticanje autentičnosti i podrške na senzitivnom putu lečenja.
Radionica je izazvala regionalno interesovanje, tako da je planirano da se tokom marta 2019. godine organizuje još jedan uvodni nivo trening radionice. Osim uvodnog nivoa u planu je organizovanje i edukacije srednjeg nivoa.
"Bila jedna mala grupa koja je istrajavala u tihom širenju starih načina izražavanja tuge, ljutnje i straha. Sanjali su o tome da će jednog dana ljudi ponovo biti laka srca, puni energije i oslobođeni od straha." (Susan Aaron)
