Anksioznost je osećanje koje svi mi doživljavamo. Ipak, nekima je ona ponekad toliko preplavljujuća da ne mogu da se umire, zbog nekih nastalih događaja, ili iz nepoznatih razloga. U ovom tekstu predstaviću vam tehniku koju sam naučila u okviru telesne psihodrame i koristim je u radu sa svojim klijentima i, po potrebi, na sebi ili meni bliskim osobama.
Tehniku i termin “heart sandwich” konstruisala je Susan Aaron, tvorac psihoterapijskog modaliteta telesne psihodrame. U pozadini ove tehnike stoji filozofija i praksa alternativne medicine šijacua i akupunkture. U istočnoj medicini, srčana čakra se nalazi u predelu srca. Pre nego što terapeut primeni ovu tehniku, važno je da ima na umu nekoliko stvari. Prvo je svrha ove tehnike: sendvič srca služi za umirivanje klijenta ako je visoko anksiozan i uznemiren. Terapeut može da ga uvede u toku seanse ukoliko primeti da je klijent izuzetno uznemiren i kad proceni da je potrebno da ga uzemlji kako bi mogli da nastave sa terapijskim radom. Drugi razlog uvođenja u terapiju ove tehnike je kad terapeut hoće da edukuje klijenta čija problematika je povezana sa osećanjem anksiznosti (npr. trema ili panični napad). U ovom drugom slučaju, iako klijent trenutno možda nije anksiozan, terapeut ga podučava radi samopomoći u situacijama van terapijske seanse.
Drugi važan segment ove tehnike je korišćenje dodira u psihoterapiji.Terapeutov prvi zadatak je da otvoreno razgovara sa klijentom o tome kako se oseća u vezi dodira. Klijent mora da pristane na to da terapeut koristi ovu tehniku i da ga dodirne.
Klijent zauzima ugodan sedeći položaj tako da su mu oba stopala na podu. Uz klijentov pristanak, terapeut prilazi sa njegove bočne strane, može da stoji ili da sedne pored njega. Svoje dlanove postavlja lagano na leđa i na srednji deo grudnog koša kako bi obuhvatio srce sa obe strane. Može se izvesti sa oba dlana, ili samo jednim, napred ili nazad. Ovaj specifičan način držanja srca nekoliko minuta, istovremeno sa jednostavnom vizualizacijom, klijenta dovodi do brzog umirivanja i utehe. Tehnika “sendvič srca” može biti primenjena od strane bilo koga, bilo kome, sve dok postoji dozvola. Važno je da znamo, bez obzira što je klijent dao svoj pristanak, dodir za neke ljude može biti uznemirujuć, te moramo pratiti signale koje klijent daje nakon postavljanja ruku. Važno je da poštujemo ukoliko klijent ne da dozvolu za dodir ili želi da prekine vežbu. U tom slučaju, terapeut može da sedne naspram klijenta i da postepeno objasni i pokaže kako klijent može na samom sebi da primeni tehniku “sendvič srca” (slika). Dlanove postavlja lagano na svoje telo, desni dlan na grudni koš u predelu srca, a levi dlan u predelu sakralne čakre, odnosno između pupka i pubične kosti.
Zatvaranje očiju može biti od pomoći, ali nije obavezno. Obe strane mogu imati korist od ovog iskustva, a ne samo osoba koja prima umirujući dodir. Ovu tehniku možemo primenjivati zajedno sa vežbom joga disanja. Dodir i usmerena pažnja na disanje zajedno imaju bolji efekat. Smernice za disanje: klijent udiše i izdiše duboko kroz nos par puta i počne da broji sekunde uzdaha i izdaha. Udiše u trajanju od 4 sekunde, zaustavi dah na 2 sekunde, zatim izdiše 8 sekundi.
Na kraju, još jednom ističem da je važno da ovu tehniku primenjuje psihoterapeut koji je već sam iskusio “sendvič srca”, sa posebnom pažnjom na svrhu vežbe i poštovanje smernice bezbednog dodira.
