Praznična depresija

Praznična depresija

Vreme novogodišnjih praznika je vreme kada je najvažnije da niko nije gladan. Da je trpeza u izobilju. A depresija je upravo stanje gladi. Naizgled nepodnošljiva potreba da u biće unesemo pozitivne emocije kojih nažalost nema na prazničnom stolu.



Mnogo je tajnih veza između praznika i depresije. Novogodišnji period je vreme kada nam je vidokrug sužen. Pomalo paradoksalno, sumiramo prethodnu godinu, učinjeno i postignuto, preispitujemo stare i donosimo nove odluke, ali sa društvenim imperativom šljokica, sjaja i glamura. I kakav god rezime napravili, obavezno je staviti što više ukrasnog papira i veliku mašnu. Jer, čini se, za praznike svi gledaju samo u dekoraciju. To je ono što pokreće prazničnu euforiju. Nažalost, to je ono što praznike čini praznicima u potrošačkom društvu. Zapada se u zamku da se bazične potrebe povezivanja, zadovoljavaju darivanjem, poklonima kao simbolima pažnje. Međutim, kod osoba koje čeznu za drugim ljudima na mnogo dubljem niovu ili za povezivanjem sa svojim autentičnim potrebama, pokloni i novogodišnja scenografija ne mogu da popune prazninu. Praznična euforija nije flaster za dublju ranu. Naprotiv, to je povez kojim se štitimo od stigmatizacije, istovremeno produbljujući osećaj nelagode sa samim sobom. Rane zaceljuju isključivo oblogama razumevanja, kojima nisu potrebne šljokice, već drugi čovek.

Praznici pojačavaju ono što inače nosimo u sebi, a osobe sa depresivnim sklonostima imaju sužen vidokrug u posmatranju sebe i sveta, te najčešće vrlo skromno primaju pozitivne vibracije, ne odbijajući negativne. Oni su svojevrsni kolekcionari neprijatnih događaja i emocija. Sa takvim bilansom na kraju godine, izuzetno je teško pronaći dovoljno veliku mašnu koja bi sakrila sve ono negativno. A još je zahtevnije sakriti sebe pod maskom praznične euforije. Javlja se osećaj rastrzanosti između polariteta očekivanog i stvarnog. Takođe, osobe sa depresivnim crtama uglavnom nemaju razvijeno umeće da traže ono što im je potrebno. Razloga za to može biti više, ali prećutno očekuju da njihov nečujan krik ipak neko čuje. Bez jasne artikulacije drugi ljudi teško prepoznaju tuđe potrebe. Uočljivo je kada se neko trese od hladnoće, ali ne i ona unutrašnja groznica koja se oseća kada se zapada u beznađe. Unutrašnji dijalozi ostaju nedokučivi dok se ne podele sa spoljašnjim svetom. Iz toga proizilazi da odrasle osobe imaju odgovornost da izraze svoje potrebe. U suprotnom ih ispod jelke čekaju prošlogodišnji pokloni, a kao takvi više nisu čak ni znak pažnje. Depresivnost je u korelaciji i sa pohvalama. Kada ne dajemo sebi pohvale, a ni drugima, najčešće usled uverenja o besmislu bilo kakve akcije, ostajemo gladni. Gladni pozitivnih emocija koje su potrebne da bi se čovek osećao dobro. Ako se na sve to uzme u obzir da su praznici postali kompetitivni sport, što naročito dolazi do izražaja u eri digatalnih medija, osećaj gubitništva kod određenog broja ljudi se intenzivira. Novogodišnji ukrasi i trpeza predstavljeni kroz filtere društvenih mreža su postali nova vrsta kapitala. Kapital su i svi oni ovekovečeni momenti sreće u svečarskoj atmosferi novogodišnjih fotografija koje kruže virtuelnim svetom. Deca očekuju Deda Mraza, a odrasli od praznika očekuju da im donesu svu količinu sreće koja je potrebna za čitavu godinu. Praznici su iskakanje iz svakodnevne rutine, ali zahtevaju realniju i sveobuhvatniju sliku od one koja se prikazuje kao novogodišnja himna. Sa jedne strane se javlja euforija vrlo vidljivo, a sa druge, najčešće skriveno, depresija. Mračna i neprijatna osećanja često nisu društveno poželjna, a naročito ne za vreme praznika. Postavljaju se ultimativna očekivanja o dobrom raspoloženju, što stvara veliki pritisak ljudima koji se ne osećaju tako. Ukoliko takve osobe nemaju sa kime da podele nelagodu koju osećaju, preispitivanja o sopstvenoj vrednosti i smislu postaju intenzivnija. Kod usamljenih ljudi se stvara osećaj da je njihov život više prazan nego inače. Tada praznici umesto uporišta događaja kojih bi se sećali kada padnu na teške grane, postaju teško breme. Potvrda da je previše bolno živeti, što je jedno od dominantnih uverenja depresivnih osoba.

Puni tanjiri su ček bez pokrića, ako svoje autentične potrebe pokušavamo da zadovoljimo mrvicama društveno prihvatljivog ja. Kalendarski koordinirani praznici nisu nužno i lični praznici. Tmurno stanje duha iziskuje mnogo više od praznične trpeze.



Kontakt

Udruženje „Centar za lični razvoj Spektrum"

PIB: 110194311
MAT. BR.: 28236123
Ž. RAČUN: 340-11017006-13 Erste Bank

Zastupnik: Karolina Vereš
+381 66 5115102

Kontakt u Subotici

24000 Subotica,
Sedište: ul. Sonje Marinković 10/1
Lokacija 2: ul. Matije Gupca 118/18
Telefon: +381 24 534 438
Mobilni: +381 64 419 3619
Email: office@centarspektrum.com

Kontakt u Bačkoj Topoli

24300 Bačka Topola
ul. Maršala Tita 67
Telefon: +381 63 88 96 152
E-mail: office.bt@centarspektrum.com





© Copyright 2019 Centar za lični razvoj SPEKTRUM - Subotica - All Rights Reserved | Design by: InfoText Infotext