Koliko su istinita naša u uverenja o psihoterapiji ?

Koliko su istinita naša u uverenja o psihoterapiji ?

Odlazak kod psihoterapeuta može da nam deluje zastrašujuće, pogotovo ako ne znamo šta da očekujemo od susreta, trajanja i toka psihoterapije. Već neko vreme se govori o tome da je psihoterapija dostupna svakoj osobi koja oseti potrebu da razgovara, radi na sebi, ima neke poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju ili prolazi kroz težak period u životu. Ovo su samo neka od uverenja i očekivanja koje imamo, a koja nas možda sprečavaju da zakažemo prvi susret ili istrajemo u procesu psihoterapije



1. Tokom terapije bi trebalo da budem stalno srećan/na/ Mnogi klijenti očekuju od terapeuta da im promeni perspektivu i ubedi ih da bi trebalo da budu srećni. Psihoterapija ne služi vežbanju pozitivnih misli. Da bi osoba postala srećna, mora da se suoči sa delovima sebe kojima nije zadovoljna. Veoma je važno proraditi bolne sadržaje iz prošlosti, jer time stvaramo dobru bazu za skladnu sadašnjost i budućnost. Većina terapeuta je zaista empatična i puna podrške i topline za klijente, ali moramo isto tako znati da je vrlo bitno da psihoterapeut edukuje klijenta i postavlja mu nove izazove. Cilj psihoterapije nije da usreći osobu. Prava svrha psihoterapije jeste da osoba postane funkcionalna, prisutna i povezana sa okolinom.

2. Psihoterapeut treba da mi kaže šta da radim ili kako da nekoga promenim Klijenti često misle da je funkcija psihoterapeuta da im da formulu za rešenje životnih problema. Psihoterapeuti mogu da daju dobar uvid u različite mogućnosti, da objasne potencijalne rezultate nekih postupaka i povežu postupke iz prošlosti sa sadašnjim trenutkom. Zadatak psihoterapeuta je da navede klijenta da odluku donese samostalno, ne umesto njega. Svaka osoba preuzima odgovornost za sopstvenu promenu. Baš iz tog razloga ne možemo očekivati od psihoterapeuta da utiče da promenu ponašanja ljudi iz naše okoline. Možemo da menjamo samo sopstveno ponašanje.

3. Svi terapeuti su isti Ljudi se po mnogim karakteristikama razlikuju, pa tako i ličnost terapeuta utiče na njegov stil rada i pristup klijentima. Isto tako, postoje različite psihoterapijske škole i pravci. Kako se razlikuju terapeuti, tako ima i raznih klijenata, pa nije svaki terapeut i svaka metoda pogodna za svakog klijenta. Može se desiti da čak i par puta promenimo psihoterapeuta, ali ne treba odmah odustati, jer je vredno potrage. Zbog različitih usmerenja u okviru psihoterapije, može se desiti da psihoterapeut proceni da bi vam više odgovarao njegov kolega koji je iskusniji u oblasti u kojoj je vama potrebna pomoć i podrška. Stoga, u slučaju da vas psihoterapeut pošalje kod nekog drugog, nemojte misliti da vam nema pomoći. Deo etičkog kodeksa terapeuta je da klijenta uputimo osobi za koju smatramo da je nastručnija.

4. Psihoterapeuti samo ćute i slušaju Dubinska promena je dugotrajan proces i kod svakoga ide drugačijim tokom. Samo „pričanje priče“ neće dovesti do napretka. Potreban je aktivan rad da bi se naučeni obrasci ponašanja promenili. Psihoterapija nije pasivan proces. Psihoterapeutu jesu potrebne informacije da bi vam što bolje pristupio, jer je svaki klijent priča za sebe i zbog toga će vam možda u početku postavljati više pitanja o razlogu vašeg dolaska na terapiju, bitnim stavkama u vašem životu, kao i načinu na koji brinete ili rešavate probleme. Psihoterapija je interaktivan proces zasnovan na međusobnoj saradnji i dijalogu i klijentovom aktivnom učešću u rešavanju problema. Zajedno sa psihoterapeutom identifikujete uzrok problema, postavite cilj i pratite napredak.

5. Kod psihoterapeuta idu samo lude osobe U današnje vreme, naglasak se često stavlja na nezavisnost i samostalno rešavanje problema. Traženje pomoći nije znak slabosti, jer se bilo kome od nas može desiti da imamo težak period ili depresivnu epizodu, anksioznost, da budemo povređeni ili zabrinuti, da prolazimo kroz fazu žalovanja ili težak raskid. Da biste krenuli na psihoterapiju, ne morate imate dijagnozu. U psihoterapiji, zbog toga, umesto reči pacijent kažemo klijent. Ne bi trebalo da vas bude sramota ako želite da radite na sebi i poboljšate kvalitet života. Što duže odlažete prvi susret sa terapeutom, problem će vremenom samo postajati složeniji.

6. Psihoterapija traje predugo, a ja želim sve da rešim samo u jednom susretu. Svaki psihoterapeut, u skladu sa svojim usmerenjem i klijentovim potrebama, pravi plan rada i zajedno sa klijentom postavlja cilj. Put do promene ponekad može biti bolan, jer zahteva zalaženje u delove naše ličnosti i sećanja koja nam nisu prijatna. Potrebno je vreme da bi se jedan tako zahtevan proces odigrao, a to ne može da se desi u jednoj seansi od sat vremena. Iskusan i edukovan terapeut bi trebalo da vodi klijenta polako, kroz bolna i neprijatna iskustva, ali da mu usput pruži podršku, sigurnost i poverenje, da bi taj proces bio plodotvoran. Cilj psihoterapeuta nije da vas večno zadrži na psihoterapiji, nego da vas osnaži da biste što pre i što bolje sami funkcionisali. Ponekad je potrebno ići polako, da bi promena koja se desi imala dugotrajan efekat.

7. Terapija lekovima ima isti efekat kao psihoterapija Svaki emocionalni stres ima svoje simptome. Za otklanjanje simptoma, kad je potrebno reagovati odmah, u nekim slučajevima, lekovi mogu biti veoma delotvorni. Trebali bismo imati na umu da korišćenjem antidepresiva, anksiolitika ili lekova za smirenje, otklanjamo simptom, ali je uzrok problema i dalje prisutan i zato je terapija razgovorom veoma važna, jer lekovi ne dopiru do dubljih segmenata naše ličnosti. Nekada je potrebno uključiti i terapiju lekovima, ali je to u većini slučajeva preporučljivo uz psihoterapiju, da bismo postigli željenu promenu.

8. Psihoterapija je za slabe ljude koji nemaju pozitivan stav prema životu Ako potražite pomoć psihoterapeuta da vam pomogne sa nekim vašim ličnim problemom, ne znači da ste neuspešni, kao što ni znak neuspeha nije ako potražite pomoć automehaničara da vam popravi kola. Za traženje pomoći je potrebno mnogo više snage, nego za pasivno, samostalno, stajanje u mestu. Kada tražimo pomoć, znači da stupamo u akciju.

9. Moj terapeut i ja smo vrlo bliski, on mi je kao prijatelj kog plaćam U psihoterapijskom procesu, klijent se otvara psihoterapeutu, ali ne i obrnuto. To je granica, koja je predviđena etičkim kodeksom, da bi klijent bio zaštićen. Nije neuobičajeno da klijent oseća bliskost sa terapeutom, ali to ne bi trebalo dovoditi u vezu sa prijateljskim odnosom. Psihoterapeutu plaćamo za njegovu stručnost i vreme, ne da bi bio fin i brižan prema nama, iako su terapeuti uglavnom vrlo empatični i podržavajući. Socijalna podrška i ljubav su važni u stresnim periodima i za to su tu prijatelji. Psihoterapeuti su profesionalci, koji se godinama edukuju i stiču iskustvo da bi znali kako da pomognu klijentima u kognitivnim, emocionalnim, bihevioralnim i relacionim problemima. U prijateljskim vezama, vodimo računa o tome da ne povredimo osećanja druge osobe kada nešto govorimo. Desi se da nešto prećutimo ili ulepšamo ono što saopštavamo. Na psihoterapiji, možemo govoriti bilo čemu, baš onako kako zaista jeste. Nema cenzure. Važna stvar jeste da je psihoterapija poverljiva i da su terapeuti etičkim kodeksom obavezani da ne pričaju o klijentima, osim naravno u slučajevima kada je nečiji život ugrožen.

Kontakt

Udruženje „Centar za lični razvoj Spektrum"

PIB: 110194311
MAT. BR.: 28236123
Ž. RAČUN: 340-11017006-13 Erste Bank

Zastupnik: Karolina Vereš
+381 66 5115102

Kontakt u Subotici

24000 Subotica,
Sedište: ul. Sonje Marinković 10/1
Lokacija 2: ul. Matije Gupca 118/18
Telefon: +381 24 534 438
Mobilni: +381 64 419 3619
Email: office@centarspektrum.com

Kontakt u Bačkoj Topoli

24300 Bačka Topola
ul. Maršala Tita 67
Telefon: +381 63 88 96 152
E-mail: office.bt@centarspektrum.com





© Copyright 2019 Centar za lični razvoj SPEKTRUM - Subotica - All Rights Reserved | Design by: InfoText Infotext