U susretu sa psihoterapeutima, najpopularnija slika je kako pacijent leži na kauču i priča o sebi. Međutim, ova slika je prevaziđena, jer je starija više od sto godina. Psihoterapeuti današnjice ne predstavljaju više tu stereotipnu psihoterapijsku delatnost, već jedan noviji oblik aktivnosti, koji se pojavio sa prenošenjem informacija sredstvima javnog informisanja (radio, TV, novine), a u poslednjih nekoliko godina kroz širenje popularnosti putem virtuelnih društvenih mreža.
Psihoterapeuti prvih generacija u našem društvu su usluge obavljali u intimi svojih ordinacija, bez potrebe da bilo ko iz nestručne javnosti zna ko su oni i kakve vrednosti i mišljenja zastupaju. Psihoterapijski rad je bio skriven iza vela misterije. Ova situacija je morala da se promeni, jer Doroti želi da vidi šta čarobnjak iz Oza radi iza zavese. Stoga terapeuti mlađih generacija predstavljaju sebe transparentnije. Svesni su toga da današnji mladi ljudi ne čitaju novine, većina njih ne gleda edukativne i informativne emisije, nemaju više dubinu strpljenja i pažnje za “zahtevnije” sadržaje, ukoliko oni nisu u obliku slika, videa, ili nemaju primamljiv naslov. Savremena tehnologija zahteva prilagođavanje psihoterapeuta. Seansa sada može da se radi i preko skajpa, domaći zadaci se razmenjuju kroz mejlove, psihoterapeuti postavljaju kratke psihoedukativne tekstove na tviteru ili fejsbuku, sos telefon zamenjuju poruke sa savetnikom preko vibera, postoje mobilne aplikacije za napade anksioznosti, onlajn kursevi za regulaciju besa itd. Hoćemo li doživeti da se grupna psihoterapija odvija kroz animirane video platforme sa članovima iz raznih delova sveta? To ćemo tek videti.
Mladi, ali i odrasli ljudi, pa čak i starija generacija, jedan deo svog realnog života prebacila je u virtuelni svet. Umesto razgovora ispred kuće ili na hodnicima zgrada, sada se sa svojim poznanicima dopisujemo putem mesindžera ili, javno, na zidovima fejsbuka. Ove razmene su uglavnom izuzetno kratke, ponekad je to samo “lajk” ili reakcija emotikona, možda par komentara. Ne bismo to nazvali pravim razgovorom. Umesto podužih razmena uz kafu sa jednom ili par bliskih osoba, imamo mogućnost da za sat vremena stupimo u kontakt sa nekoliko desetina ljudi. Imamo osećaj da smo povezani, da smo uključeni u živote jedni drugih. Da li ste sigurni u to? Ko vam je od njih postavio pitanje “kako ste” i želeo da sasluša šta sve imate da kažete?
U svetu u kom smo prividno umreženi u virtuelnoj sferi, a zapravo vrlo usamljeni u ispred monitora, realno ne delimo kako se osećamo, ne nalazimo pravo olakšanje za naše ljudske potrebe. Ne samo da je zadatak, već je postala i odgovornost psihoterapeuta današnjeg doba da edukuje ljude koji su gladni duševne hrane. Psihologija više nije samo za posebno odabrane pojedince, ona je dostupna svima. Smatram da je poznavati, imenovati i izražavati svoja osećanja na adekvatan način, komunicirati uz uzajamno uvažavanje i poštovanje, znati saslušati i pokazati empatiju, osnovna psihološka kultura svih nas. Zanima vas psihologija i lični rad na sebi? Super, ne morate studirati psihologiju zbog toga (svakako vas tamo ne uče tome, pa ste uštedeli sebi vreme i živce). Psihoterapeuti pružaju podršku u periodima kada nas niko drugi ne čuje i kada nemamo kome da se obratimo. Ali ne samo to! Danas oni uče nas… Ljudi žele da žive kvalitetno, da imaju skladne međuljudske, pogotovo partnerske odnose, da svoju decu odgajaju psihološki osvešćeno. Psihoterapeuti su sada i konsultanti i pomagači u donošenju važnih odluka, u vaspitanju dece, u krizi u partnerskom odnosu, u boljem upoznavanju i izražavanju sebe. Psihoterapeuti ne rade više isključivo sa osobama sa ozbiljnim psihičkim smetnjama ili ljudima iz visokog staleža. Psihoterapija je dostupna svima. Suštinska potreba ljudi u današnjem svetu je postala posledica virtuelnog života: prava bliskost. Kad ste poslednji put zagrlili osobu i osetili kako vam se telo opušta u toplini sigurnog dodira?
Menja se tehnologija, menja se svet, menja se svest ljudi, menja se koncept psihoterapije.
