Depresija i psihoterapija

Depresija i psihoterapija

„Čovek je čoveku potreba i čovek je čoveku lek.“

Razgovor je najznačajniji medikament u slučaju depresije. Razgovor na bedemima razumevanja. Takva potreba najčešće nastoji da se zadovolji u krugu najbližih.



Takođe, sagovornici tokom depresivnog raspoloženja mogu se pronaći i u krugovima psihoterapeuta. Psihoterapija pruža nežno i podržavajuće okruženje, čime se jača emotivni imunitet. Ljudi iz neposrednog okruženja neretko depresivne osobe doživljavaju kao slabe, i skloni su da insistiraju na pozitivnom načinu razmišljanja kao vitaminskim bombama. Nažalost, ponekad napori depresivnih osoba da osećanja bezizlaznosti, bezvrednosti i besmisla potisnu, oduzimaju energiju i stvaraju dodatni osećaj poraženosti i frustriranosti. Osobe sa depresijom ne doživljavaju svoje stanje kao stvar izbora. Iz tog razloga, psihoterapijski tretman depresije kao polazište ima uvažavanje depresivnog raspoloženja. Uporište za to je uverenje da je ljudska psiha mudra, i da se u čoveku ništa ne dešava slučajno. Depresija nije sramni čin, ona je poziv za promenu. Taj poziv se javlja na biopsihosocijalnom niovu i može se činiti vrlo nametljivim. Ali ponekada, od svih onih svakodnevnih šumova čovek ne čuje sebe. Pa taj vapaj sopstvenosti ne pronalazi suptilnije načine da se izrazi.

Čovek je društveno biće, i gotovo sve svoje ima potrebu da podeli sa nekim. Svakodnevno smo svedoci deljenja materijalne, socijalne, intelektualne, duhovne i drugih oblika imovine među ljudima. Često zaboravljajući da su i strahovi kreditni potencijal. Zahtevaju drugačiji tretman u odnosu na druge resurse, ali to ne osporava njihovu vrednost. Depresija kao paket deonica straha, može biti ozbiljan ulog za lični razvoj. Naravno, uz rizik sa kime ćemo u to partnerstvo ući. Psihoterapeuti nastoje da izgrade veštine tretiranja takve svojine. Šta kada neko dođe sa osnivačkim ulogom suicidnih misli? Kada imamo akcionara koji je talac depresivnih navika? Kako prosperirati sa takvim partnerima? Naizgled neizvodivo, a u stvari vrlo jednostavno. Svaki čovek je vrednost sam po sebi, a sve emocije, strahovi i praznine koje čekaju da se popune su dragocenosti. To je ono što čini razliku od čoveka do čoveka, to je ono što čini autentičnost, a od nje nema ništa vrednije. Do depresije može doći i kada autentičnost pokušavamo da podvalimo na tržištu uniformisanosti. Čovek tu ne pripada. Usamljena gomila bezličnih pojedinaca pojačava osećaj bespomoćnosti. Serijska proizvodnja je postala dominantni narativ, ali čovek ostaje svojih ruku delo. I kao takav, ima potrebu da svoje stvoriteljske ruke ispruži ka drugom čoveku. Iako nije uvek lako pronaći prste koji bi se poklopili sa hladnim prstima strahova, nije nemoguće.

Psihoterapeutsko okruženje je sigurna luka svih depresivnih brodova. Depresivnost sa sobom nosi visok nivo introspekcije, beskompromisno kopanje po duši. Psihoterapeuti u takvim stanjima nastoje da osvetle put tom zlatnom brodu dok pluta po toplom blatu prosečnosti. Jer je neretko baš to mračni tunel kome se ne nazire kraj. Normalnost u formi prosečnosti je obeščastila pitanje smisla. Zapitanost o smislu je postala sinonim za neuravnoteženost. Potpuno apsurdno u odnosu na činjenicu da samo smislen život može biti uravnotežen. Sasvim pogrešno, smisao je počeo da se podrazumeva. Da se nudi na kapitalistički pozlaćenim tanjirima, kao nešto što se može posedovati. Suprotno tome, svako psihoterapijsko putovanje po čovekovoj duši svedoči da se pitanje smisla života iznova i iznova javlja. Stoga psihoterapija nastoji da podstakne filozofiju traženja. Tražitelje pokreće nada za onim što žele, nasuprot rezigniranim pojedincima koji se sklanjaju od onoga što ne žele, sa preplavljujućim strahom od gubitka. Depresija je znak da smo pošli u smeru u kojem bi izgubili sebe; kada čovek izgubi sebe, sve ostalo je bezvredno. Uvažiti depresiju znači čuti najtananije glasove čovekove duše. Iza maske depresije se uvek nalazi pravo ja, a ono nije depresivno.

Svaka emocija u čoveku ima svoj smisao. Smisao nije društvena tvorevina već lična, ali je njegovo traženje put kojim se lakše korača u društvu.

Kontakt

Udruženje „Centar za lični razvoj Spektrum"

PIB: 110194311
MAT. BR.: 28236123
Ž. RAČUN: 340-11017006-13 Erste Bank

Zastupnik: Karolina Vereš
+381 66 5115102

Kontakt u Subotici

24000 Subotica,
Sedište: ul. Sonje Marinković 10/1
Lokacija 2: ul. Matije Gupca 118/18
Telefon: +381 24 534 438
Mobilni: +381 64 419 3619
Email: office@centarspektrum.com

Kontakt u Bačkoj Topoli

24300 Bačka Topola
ul. Maršala Tita 67
Telefon: +381 63 88 96 152
E-mail: office.bt@centarspektrum.com





© Copyright 2019 Centar za lični razvoj SPEKTRUM - Subotica - All Rights Reserved | Design by: InfoText Infotext